Rezime

U ovom radu prikazano je rešenje problema interakcije temelja i tla primjenom metode podstruktura. Podstrukture su modelirane metodama transformacije. Ove metode podrazumijevaju transformaciju diferencijalnih jednačina kretanja sistema iz originalnog domena definisanog u prostoru i vremenu, u domen prostornih koordinata i frekvencija, ili u domen talasnih brojeva i frekvencija. Prednost ovih metoda je transparentnost uticaja ulaznih podataka na rezultat analize. Temelj je modeliran korišćenjem Metode spektralnih elemenata, na osnovu koje je određeno tačno rešenje diferencijalnih jednačina kretanja talasa u ploči u domenu prostornih koordinata i frekvencija. Tlo je modelirano korišćenjem Metode integralne transformacije. Metoda je bazirana na analitičkom rešenju Lameovih diferencijalnih jednačina kretanja u domenu talasnih brojeva i frekvencija. Diferencijalna jednačina sistema tlo-temelj riješena je u domenu prostornih koordinata i frekvencija korišćenjem metode modalne superpozicije. Predstavljeni postupak je iskorišćen za sračunavanje aproksimativnog analitičkog rešenja problema površinskih temelja bez mase. Sračunati su odgovori sledećih sistema: kruti kvadratni temelj na poluprostoru, sistem krutih kvadratnih temelja na sloju iznad krute baze, fleksibilni trakasti temelj na poluprostoru i fleksibilni kvadratni temelj na poluprostoru. Glavni doprinos predloženog postupka ogleda se u rešavanju problema interakcije tla i fleksibilnih temelja.