Stambeni objekti zavisno od površine i oblika, klimatskih uslova same lokacije, izvora KGH sistema (klimatizacija, grejanje, hlađenje) i drugih faktora, su veliki potrošači energije za grejanje i hlađenje. Kako bi se postigla energetska efikasnost zgrada, racionalizovala potrošnja energije za grejanje i hlađenje i pritom obezbedili toplotno komforni i zdravstveno povoljni uslovi, neophodno je adekvatno urbanističko arhitektonsko projektovanje i primena mera toplotne zaštite. Stim u vezi, ovim radom je predstavljena analiza promene energetske efikasnosti, odnosno postizanje boljeg energetskog razreda slobodnostojećeg stambenog objekta kroz poboljšanje karakteristika termičkog omotača i koliki su troškovi izgradnje u datim slučajevima. Na osnovu komparativne analize izvedeni su zaključci o ulaganjima i uštedama: veća početna ulaganja za izgradnju energetski efikasnog objekta su ušteda na dugoročnom planu usled smanjenja troškovi grejanja i hlađenja tokom upotrebe objekta.